Poučne priče 1

ISUVIŠE STIDLJIVI

10. RAZRED

Sedeo sam na času engleskog, i buljio u devojku pored mene. Bila je moja najbolja prijateljica. Gledao sam dugo u njenu lepršavu, svilenu kosu, i želeo da je sva moja. Ali ona nije primećivala mene, i ja sam to znao. Posle časa, prišla mi je i tražila domaći zadatak koji je propustila juče i ja sam joj dao. Rekla je ‘Hvala’ i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći, želeo sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim je, ali sam isuviše stidljiv, a da ni sam ne znam zašto.

11. RAZRED

Telefon je zazvonio. Na drugom kraju, ona. Plakala je i mrmljala nešto nerazumljivo o ljubavi i njenom slomljenom srcu. Zamolila me je da dođem do nje, jer nije želela da bude sama. I došao sam. Sedeo sam pored nje na kauču i gledao njene blage oči, želeći da je moja. Nakon dva sata, i nekog filma sa Dru Berimor i tri pakovanja čipsa, rešila je da ide da spava. Pogledala me je i rekla ‘Hvala ti’ i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći, želeo sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim je, ali sam isuviše stidljiv, a da ni sam ne znam zašto.

MATURSKO VEČE 

Dan pre maturske večeri, prišla mi je: ‘Moj partner za matursko veče je bolestan, neće uspeti da ozdravi do sutra.’ Ja ionako nisam imao partnerku, a i obećali smo jedno drugom još u sedmom razredu da, u slučaju da nijedno od nas nema partnera za matursko veče, idemo zajedno…kao ‘najbolji prijatelji’. Tako je i bilo. Matursko se veče završilo, dopratio sam je do njenog kućnog praga. Gledao sam nju, njen blistavi osmeh i njene kristalne oči. Želeo sam da je moja, ali ona nije mislila tako, i ja sam to znao. Samo je rekla ‘Super sam se provela, hvala ti‘ i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći, želeo sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim je, ali sam isuviše stidljiv, a da ni sam ne znam zašto.

DIPLOMA 

Prolazili su dani, sedmice, meseci. Nisam ni trepnuo, a već je stigao dan dodele diploma. Posmatrao sam njeno savršeno telo kako se graciozno kreće ka bini da primi diplomu. Pred sam kraj svečanosti, prišla mi je u svom ogrtaču i šeširu, zagrlila me i plakala sve vreme dok sam je grlio. Onda je digla glavu sa moga ramena i rekla mi, ‘ti si moj najbolji prijatelj, hvala ti’ i naravno, poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći, želeo sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim je, ali sam isuviše stidljiv, a da ni sam ne znam zašto.

NEKOLIKO GODINA KASNIJE 

Sedeo sam na crkvenoj klupi. Moja ‘najbolja prijateljica’ se udaje sada. Gledao sam je kad je rekla “DA”, i zakoračila u novi život, udata za drugog čoveka. Hteo sam da bude moja, ali ona nije isto mislila, i ja sam to znao. Ali pre nego što se odvezla sa svojim suprugom, prišla mi je i rekla ‘Došao si! Hvala ti.’ i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći, želeo sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim je, ali sam isuviše stidljiv, a da ni sam ne znam zašto.

SAHRANA 

Godine su prošle. Stajao sam tamo oborenog pogleda i u mrtvačkom sanduku gledao nju, moju ‘najbolju prijateljicu’. Tokom službe, čitali su redove iz njenog srednjoškolskog dnevnika. Evo šta je pisalo: “Gledam ga želeći da je moj, ali on me ne primećuje, i ja to znam. Htela sam mu reći, želela sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim ga, ali sam isuviše stidljiva, a da ni sama ne znam zašto. Želela bih da mi kaže da me voli.”

“I ja sam to želeo”, pomislio sam…I POČEO NEKONTROLISANO DA PLAČEM.