Tri stabla
Rasla jednom tri stabla na brdu, u šumi. Razmatrali su svoje nade i snove, kada prvo stablo reče: “Jednoga dana, nadam se, ja ću postati kovčeg za blago. Možda ću biti ukrašen nekom prelepom rezbarijom i svako će se diviti mojoj lepoti.”
Tada drugo stablo reče: “Jednog dana ja ću biti moćan brod. Nosiću kraljeve i kraljice preko voda i ploviti do svih krajeva sveta. Svako će se osećati sigurnim u meni zbog snage moga trupa.”
Konačno, treće stablo reče: “Ja želim porasti i biti najviše i najravnije stablo u šumi. Ljudi će me videti na vrhu brda, gledaće moje grane i misliće na nebesa, i na Boga, i na to kako sam im blizak. Ja ću biti najznačajnije stablo svih vremena, i ljudi će me se uvek sećati.”
Nakon nekoliko godina, grupa drvoseča dođe do stabala. Jedan dođe do prvog stabla i reče: “Ovo izgleda snažno stablo, mislim da ću moći prodati ovo drvo tesaru.” I počne seći stablo. Stablo beše srećno. Znalo je da će tesar od njega napraviti kovčeg za blago.
Kod drugog stabla drvoseča reče: “Ovo izgleda snažno stablo, prodaću ga brodogradilištu.” Drugo stablo beše srećno. Znalo je da će se pretvoriti u moćan brod.
Kada drvoseča dođe do trećeg stabla, stablo beše uplašeno; jer, ako ga poseku, njegovi se snovi neće ostvariti. Jedan od drvoseča reče: “Ne treba mi ništa posebno od mojih stabala, pa ću uzeti ovo. Neka se nađe.” I on poseče stablo.
Kada je prvo stablo dospelo tesaru, napraviše od njega jasle za hranjenje stoke. Staviše ga u štalu i napuniše senom. To nije bilo ono, za što se stablo molilo.
Od drugog stabla je bio napravljen mali ribarski brod. Završiše njegovi snovi o moćnom brodu koji će nositi kraljeve.
A treće su stablo naprosto isekli u velike komade i ostavili usamljeno u nekoj mračnoj ostavi.
Godine su prošle i stabla zaboraviše svoje snove. Jednoga dana, čovek i žena dođoše do staje. Ona se porodi i staviše detence u jasle, napravljene od prvog drveta. Čovek je poželeo da može napraviti kolevku za dete, ali – ove jasle će morati biti dovoljne. Stablo je osetilo važnost ovog događaja, znajući da u sebi čuva najveće blago svih vremena.
Godinama potom, grupa ljudi uđe u ribarski brod, napravljen od drugog stabla. Jedan od njih beše umoran pa otiđe spavati. Dok behu na vodi, podiže se velika oluja i stablo uvide da nije dovoljno snažno da zaštiti svoje putnike. No, ljudi probudiše spavača, on ustade, izgovori “MIR” i – oluja iznenada stade. Tada stablo uvide da je nosilo samoga Kralja nad kraljevima.
Konačno neko dođe i uzme i treće stablo, ono godinama skriveno u tami. Bilo je nošeno kroz neke uske ulice, dok su se drugi ljudi rugali čoveku koji ga je nosio. Kada dođoše do određenog mesta, čoveka prikovaše na stablo i podigoše ga u vazduh, ostavljajući ga da umre na vrhu toga brda. A kada je došla nedelja, treće stablo uvide da je dovoljno snažno da bi moglo stajati na vrhu brda zauvek i biti blizu, sasvim blizu Gospodu. Jer, na njemu beše razapet sam Sin Božji, Isus Hrist.
Rasla jednom tri stabla na brdu, u šumi. Razmatrali su svoje nade i snove, kada prvo stablo reče: “Jednoga dana, nadam se, ja ću postati kovčeg za blago. Možda ću biti ukrašen nekom prelepom rezbarijom i svako će se diviti mojoj lepoti.”
Tada drugo stablo reče: “Jednog dana ja ću biti moćan brod. Nosiću kraljeve i kraljice preko voda i ploviti do svih krajeva sveta. Svako će se osećati sigurnim u meni zbog snage moga trupa.”
Konačno, treće stablo reče: “Ja želim porasti i biti najviše i najravnije stablo u šumi. Ljudi će me videti na vrhu brda, gledaće moje grane i misliće na nebesa, i na Boga, i na to kako sam im blizak. Ja ću biti najznačajnije stablo svih vremena, i ljudi će me se uvek sećati.”
Nakon nekoliko godina, grupa drvoseča dođe do stabala. Jedan dođe do prvog stabla i reče: “Ovo izgleda snažno stablo, mislim da ću moći prodati ovo drvo tesaru.” I počne seći stablo. Stablo beše srećno. Znalo je da će tesar od njega napraviti kovčeg za blago.
Kod drugog stabla drvoseča reče: “Ovo izgleda snažno stablo, prodaću ga brodogradilištu.” Drugo stablo beše srećno. Znalo je da će se pretvoriti u moćan brod.
Kada drvoseča dođe do trećeg stabla, stablo beše uplašeno; jer, ako ga poseku, njegovi se snovi neće ostvariti. Jedan od drvoseča reče: “Ne treba mi ništa posebno od mojih stabala, pa ću uzeti ovo. Neka se nađe.” I on poseče stablo.
Kada je prvo stablo dospelo tesaru, napraviše od njega jasle za hranjenje stoke. Staviše ga u štalu i napuniše senom. To nije bilo ono, za što se stablo molilo.
Od drugog stabla je bio napravljen mali ribarski brod. Završiše njegovi snovi o moćnom brodu koji će nositi kraljeve.
A treće su stablo naprosto isekli u velike komade i ostavili usamljeno u nekoj mračnoj ostavi.
Godine su prošle i stabla zaboraviše svoje snove. Jednoga dana, čovek i žena dođoše do staje. Ona se porodi i staviše detence u jasle, napravljene od prvog drveta. Čovek je poželeo da može napraviti kolevku za dete, ali – ove jasle će morati biti dovoljne. Stablo je osetilo važnost ovog događaja, znajući da u sebi čuva najveće blago svih vremena.
Godinama potom, grupa ljudi uđe u ribarski brod, napravljen od drugog stabla. Jedan od njih beše umoran pa otiđe spavati. Dok behu na vodi, podiže se velika oluja i stablo uvide da nije dovoljno snažno da zaštiti svoje putnike. No, ljudi probudiše spavača, on ustade, izgovori “MIR” i – oluja iznenada stade. Tada stablo uvide da je nosilo samoga Kralja nad kraljevima.
Konačno neko dođe i uzme i treće stablo, ono godinama skriveno u tami. Bilo je nošeno kroz neke uske ulice, dok su se drugi ljudi rugali čoveku koji ga je nosio. Kada dođoše do određenog mesta, čoveka prikovaše na stablo i podigoše ga u vazduh, ostavljajući ga da umre na vrhu toga brda. A kada je došla nedelja, treće stablo uvide da je dovoljno snažno da bi moglo stajati na vrhu brda zauvek i biti blizu, sasvim blizu Gospodu. Jer, na njemu beše razapet sam Sin Božji, Isus Hrist.
