ZASLUGE

Bila jednom jedna slabašna starica koja je, kada je njen voljeni muž umro, otišla da živi sa sinom, snahom i unukom.
Svakog dana njen vid i sluh su se pogoršavali. Ponekad su se njene ruke toliko tresle da bi se grašak iz njenog tanjira otkotrljao na pod, a supa iscurela iz šolje. Sin i snaha nisu mogli da joj pomognu, ali ih je nervirao nered koji je pravila. I jednog dana su rekli - što je mnogo, mnogo je, pa su za nju postavili mali sto u ćošku pored ormara za metle i dali joj da tamo sama jede sve obroke.
Za vreme jela, ona bi ih gledala sa drugog kraja sobe, očiju punih suza, ali oni teško da su razgovarali sa njom, osim što bi je grdili kad bi joj ispala kašika ili viljuška.
Jedne večeri, upravo pre večere, mala devojčica je sedela na podu igrajući se sa kockama.
"Šta to praviš ?“ - upitao ju je otac ozbiljno.
"Pravim mali sto za tebe i mamu" - odgovorila je, "Tako da možete sami da jedete u ćošku kada ja budem velika."
Otac i majka su zanemeli i to je izgledalo kao da traje celu večnost. A onda su počeli da plaču.
U tom trenutku su postali svesni onoga što su uradili i tuge koju su prouzrokovali. Te večeri vratili su staricu na njeno pravo mesto za velikim stolom i od tog dana ona je uvek jela sa njima. A kad bi komadić hrane pao na sto ili bi viljuška zalutala na pod, izgledalo je da više niko ne mari za to...

ZASLUGE 2

Deda koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stara i iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar koji je bio u poseti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe a on mu je rekao da ona već duže vreme boluje od alzhajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja, i ona nikoga ne poznaje.
Novinar ga upita ponovo: “Pa dobro, a je l' se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vreme, s obzirom da ste stari?“ 
Deda odgovori: “Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“ 
Novinar iznenađeno upita: “Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovde ko da se o njima brine, osoblje ustanove!“
Deda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče: “Sinko, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!“

INSTRUKCIJE ZA ŽIVOT 2

Ćutanje je ponekad najbolji odgovor.

Čitaj vise knjige i gledaj manje TV.

Živi dobar i dostojan život. Kasnije u starosti možeš da uživaš u sećanjima.

Veruj u Boga, ali zaključavaj svoj auto.

Važno je da je atmosfera u kući ispunjena ljubavlju.

Učini uvek tako da stvoriš mir i harmoniju svojoj okolini.

Ako si u nesporazumu sa svojim ljubljenim, posmatraj situaciju kakva je sada, a ne kakva je bila nekada.

Čitaj između redova.

Podeli sa drugima ono što znaš. Tako se stvara besmrtnost.

Budi brižan prema našoj planeti.

Ne prekidaj nikada nekoga ko ti upravo pokušava dokazati svoju odanost.

Ne zabadaj nos u sve. Ne budi previše radoznao.

Ne veruj nikada osobi koja ne žmuri kad je ljubiš.

Jedanput godišnje putuj negdje gde nikada nisi bio.

Zarađuješ li puno para, podari ih tamo gde ćeš moći pomoći drugima, za svog života.

To je najveće zadovoljstvo što ti bogatstvo može dati.

Ne zaboravi da, ne uspeš li u svemu što želiš, ponekad je to srećan pogodak.

Ne zaboravi da ljubav između dve osobe treba da je više nego potreba jednog za drugim.

Sagledaj čega moraš da se odrekneš na svom putu za uspeh u nečemu.

Približi se ljubavi i kuhinji sa odvažnošću i predanošću.

Budi otvoren za razmenu i promenu, ali ne zanemari svoje vrednosti.

Ako je to taj život

AKO JE TO TAJ ŽIVOT

Ako je to taj život
zvaničan, jedini, stvaran
moram priznati, nisam ni malo očaran

Ako su to ti ljudi
o kojima se toliko dobra zna
moram iskreno reći da nisu bogzna šta

Ako su to te vrline
nek se moj ugled ljulja;
ostao bih i dalje izrod, loš primjer i hulja

Ako je to to bijelo
ja bih se ponovo drzno
navlačeći i dalje svoje večernje crno

Ako je to taj kralj
zar je moj izbor čudan:
radije sam Rigoletto, čuvena dvorska luda

Ako je to ta smrt:
uz bubanj, pred strojem u zoru
onda lasciate mi morire po vlastitom izboru

Ako smo to ti mi
što smo se na proslavi našli
bolje je da smo nestajali ili da nismo rasli

Ako si to ta ti
koju sam ljubio najviše na svijetu
onda ću kao Beethoven poderati posvetu

Ako sam to taj ja:
gori, drukčiji, srozan
zadovoljan sam sobom, a ja sam rigorozan.

Arsen Dedić

ŽIVOT JE ONO ŠTO NAPRAVIŠ OD NJEGA

Ovaj život je ono što napraviš od njega. Bez obzira na sve, univerzalna je istina da ćeš jednom zabrljati. Dobra stvar je u tome što ti odlučuješ kako ćeš zabrljati.

Devojke će ti biti prijateljice – i one će isto tako zabrljati. No ne zaboravi, neke će doći, a neke će proći. One koje ostanu uz tebe kroz sve živo su tvoje prave, najbolje prijateljice. Ne puštaj ih od sebe. Zapamti isto tako da su sestre najbolje prijateljice na svetu.

Isto tako će i ljubavnici doći i proći. I znaš šta dušo, mrzim što ti to moram reći, ali većina njih – zapravo skoro svi oni – će ti slomiti srce, ali ne možeš prosto odustati jer ako udustaneš, nikad nećeš naći svoju sličnu dušu. Nikad nećeš naći onu polovinu koja te čini potpunom i koja će biti s tobom zauvek.

To što jednom pogrešiš ne znači da ćeš pogrešiti svaki put. Nastavi pokušavati, izdrži i uvek, uvek, uvek veruj u sebe, jer ako ti ne veruješ, ko će drugi dušo? Zato drži glavu visoko podignutu i što je najvažnije, nastavi se smejati jer život je divna stvar i toliko je mnogo stvari vrednih osmeha.

Merilin Monro

Zaboravljena bajka

Evo najkraće i najlepše bajke koju si ikad čula:
Nekad davno živela je devojčica koja je svog mladića pitala hoće li je oženiti.
Mladić je odgovorio: NE!!
Od toga dana devojčica je živela srećno do kraja života, nikome nije prala, kuvala, peglala, zabavljala se s prijateljicama, radila i trošila svoj novac na što je htela.

...kraj...
:-S :-)

NEBO


Neki čovek, njegov konj i pas, putovali drumom. Kad su se zadesili pored jednog ogromnog drveta, udari grom i sve ih pokosi. Ali čovek nije shvatio da je napustio ovaj svet, pa je nastavio put sa svoje dve životinje.

Put je bio dug i težak. Stalno su se penjali uzbrdo, po suncu koje je peklo. Bili su premoreni, znojavi i žedni. Iza jedne okuke ugledaše velelepnu kapiju, svu od mermera, koja je vodila na trg popločan zlatnim pločama, a na sred trga stajala je česma iz koje je tekla kristalno bistra voda. Putnik se obrati čoveku na ulazu:
"Dobar dan".
"Dobar dan", odvrati stražar.
"Koje je ovo ovako lepo mesto?"
"To vam je Nebo".
"Sreća naša što smo stigli na nebo jer umiremo od žedji".
"Možete slobodno da uđete i pijete do mile volje", odvrati stražar i pokaza na česmu.
"Ali moj konj i pas su takodje žedni".
"Žao mi je, ali životinjama je zabranjen ulaz".
Čovek je bio strašno razočaran jer ga je morila neizdrživa žeđ, ali nije hteo sam da pije. Zahvalio se stražaru i nastavio put.
Još dugo su tako hodali uzbrdo kad naiđose na drugu kapiju, ovoga puta trošnu i oronulu , od koje je vodila zemljana staza oivičena drvećem.
U hladu ispod jednog drveta ležao je neki čovek sa šeširom natučenim preko lica i verovatno dremao.
"Dobar dan" reče mu putnik.
Čovek samo klimnu glavom.
"Strašno smo žedni ja, moj konj i moj pas."
"Tamo u steni ima jedan izvor", reče čovek pokazujuci prstom. "Možete da pijete do mile volje".
Čovek, konj i pas odoše na izvor i ugasiše žeđ. Putnik se vrati da se zahvali čoveku.
"Dođite kad god hoćete", odgovori čovek.
"Samo još nešto da vas pitam. Kako se zove ovo mesto?"
"Nebo".
"Nebo? Ali stražar ispred mermerne kapije mi je rekao da je ono Nebo!"
"Ono nije Nebo, ono je pakao".
Putnik je bio zbunjen.
"Treba da im zabranite da se koriste vašim imenom! Taj lažni naziv sigurno stvori veliku zbrku!"
"Ni govora; oni nam čine veliku uslugu. Jer tamo ostaju svi oni koji su u stanju da iznevere najbolje prijatelje..."