Deca i zivotinje

http://rade.co.nf

Ako je to taj život

AKO JE TO TAJ ŽIVOT

Ako je to taj život
zvaničan, jedini, stvaran
moram priznati, nisam ni malo očaran

Ako su to ti ljudi
o kojima se toliko dobra zna
moram iskreno reći da nisu bogzna šta

Ako su to te vrline
nek se moj ugled ljulja;
ostao bih i dalje izrod, loš primjer i hulja

Ako je to to bijelo
ja bih se ponovo drzno
navlačeći i dalje svoje večernje crno

Ako je to taj kralj
zar je moj izbor čudan:
radije sam Rigoletto, čuvena dvorska luda

Ako je to ta smrt:
uz bubanj, pred strojem u zoru
onda lasciate mi morire po vlastitom izboru

Ako smo to ti mi
što smo se na proslavi našli
bolje je da smo nestajali ili da nismo rasli

Ako si to ta ti
koju sam ljubio najviše na svijetu
onda ću kao Beethoven poderati posvetu

Ako sam to taj ja:
gori, drukčiji, srozan
zadovoljan sam sobom, a ja sam rigorozan.

Arsen Dedić

http://rade.co.nf

Punim jedrima

Punim jedrima

Poučne priče 16

Savršeno srce

Jednoga dana mladic je stajao u sredistu grada razmisljajuci kako on ima najlepse srce u celoj dolini. Prosla je velika povorka i svi su oni priznali kako je njegovo srce savrseno.
Nije bilo crtice ni zareza u njemu. Da, svi su se oni uistinu slozili da je njegovo srce najlepse koje su ikad videli. Mladic je bio jako ponosan i jos se vise i glasnije hvalio svojim prelepim srcem.

Iznenada, jedan stari covek pojavio se ispred povorke i rekao:
„Zasto tvoje srce nije priblizno lepo kao moje?”
Povorka i mladic pogledali su u to starcevo srce.
Udaralo je snazno, ali prepuno oziljaka, bilo je mesta gde su komadici bili premesteni i onih koji su bili stavljeni, ali nisu potpuno odgovarali i bilo je nekoliko ostecenih strana(ivica). Ustvari, bilo je puno mesta gde su celi komadi nedostajali.

Narod je zapoceo - kako moze reci da mu je srce lepse nego sto on misli? Mladic je pogledao u starcevo srce i video njegovo stanje, i nasmejao se. „Mora da se salis, rekao je. Uporedi svoje srce s mojim, moje je savrseno a tvoje je prepuno oziljaka i suza.

”Da, rekao je starac, tvoje izgleda savrseno ali nikad se ne bih menjao s tobom.

Vidis, svaki oziljak predstavlja osobu kojoj sam dao svoje ljubavi - izvadim komadic srca i dam je toj osobi, i cesto mi ta osoba uzvrati deo od svog srca koje se uklapa u prazni deo mog srca, ali buduci da delovi nisu jednaki, ja imam nekih grubih zavrsetaka koje delim, jer me podsecaju na ljubav koju delimo.

Ponekad dam delove srca, ali mi osobe ne vrate svoj komadic srca. To su ti prazni delovi - davanje ljubavi je rizikovanje.

Ovi oziljci su bolni, otvoreni su, podsecaju me na ljubav koju dadoh ljudima takodje, i nadam se da se oni mogu vratiti jednog dana i popuniti prazne prostore na koje cekam."

Poučne priče 15

Genijalac (istinita prica) 

"Opišite kako se može izmeriti visina nebodera obicnim barometrom" -
bilo je pitanje na nekom ispitu iz fizike na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Jedan od studenata je odgovorio: "Oko vrha barometra zavežete kraj podužeg kanapa i polako spustite barometar sa krova nebodera sve dok barometar ne dodirne tlo. Dužina kanapa uvežana za dužinu barometra je, u stvari, visina nebodera".
Ovaj poprilicno orginalni odgovor je do te mere iznervirao profesora,
da je student pao na ispitu i bio iskljucen iz slušanja fizike na ovom univerzitetu.
Student se pozvao na svoja osnovna prava sa obrazloženjem daje njegov odgovor neoborivo korektan, tako da je univerzitet imenovao posebnu nezavisnu komisiju koja je trebalo da oceni ovaj slucaj.
Predsednik komisije je odlucio da je odgovor zaista bio tacan, ali da nije relevantan kao dokaz poznavanja materije, u ovom slucaju fizike.
Da bi rešili pat situaciju, odluceno je da student može da istupi pred specijalnu komisiju i da ima šest minuta da da usmeni odgovor na ovo pitanje, kako bi pokazao da poznaje osnovne principe fizike.
Pet minuta je student sedeo razmišljajuci i ne progovarajuci ni rec.
Predsednik komisije ga je upozorio da vreme istice i da ima još samo jedan minut da da odgovor na postavljeno pitanje. Na to je student odgovorio kako ima nekoliko izrazito relevantnih odgovora, ali da ne može da se odluci koji bi da da kao konacan odgovor. Još jednom mu je savetovano da požuri, posle cega je student odgovorio kako sledi:
- Kao prvo, mogli bi da ponesemo barometar na vrh nebodera, bacimo ga sa ivice i izmerimo vreme koje mu treba da dotakne tlo.
Visina nebodera bi u tom slucaju bila H = 0,5g*t2. Jedino što bi se barometar u tom slucaju razbio.
- Ili, u slucaju da sija sunce, mogli bi da izmerimo dužinu barometra, izmeriti visinu njegove senke, zatim izmeriti visinu senke nebodera i proporcionalnom aritmetikom izracunamo visinu nebodera.
- Ako baš želite da budete naucni na visokom nivou, mogli bi zavezati kraci kanap na kraj barometra, i pustiti ga da se klati kao klatno, najpre na tlu, a onda na vrhu nebodera. Visina odgovara odstupanju gravitacione sile koja deluje na tako napravljeno klatno, T = 2p2*(l/g).
- Cetvrto rešenje, a u slucaju da neboder ima stepenice za nuždu, bilo bi i najjednostavnije: svaki sprat stepeništa izmeriti u dužinama barometra i na vrhu samo sabrati tako izmerene dužine.
- A ako želite jedno dosadno i ortodoksno rešenje, što ja pretpostavaljam da vi ocekujete, mogli bi da iskoristite barometar da izmerite vazdušni pritisak na tlu, zatim na krovu, i razliku u milibarima iskoristite za izracunavanje visine zgrade.
- Elem, kako nas stalno podsticete da vežbamo nezavisnost razuma u primeni naucnih metoda, mislim da bi najjednostavnije bilo pokucati na vrata domara u tom neboderu i reci mu: "Dacu vam svoj novi
barometar ako kažete koliko je visoka ova zgrada oko koje se vi brinete". 

Ne treba ni pominjati da je student položio ispit, a posle je bio prvi Danac koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

Glavom i bradom Nils Bohr.

Poučne priče 14

ZAŠTO VIČEMO?

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
"Zašto ljudi viču kad su ljuti?"

Učenici su razmišljali neko vreme:
"Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan

"Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"

Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja

 

Naposletku je objasnio:

"Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.

 

Potom je učitelj pitao:

"Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."

 

Onda je rekao:

"Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad."

Poučne priče 13

 O vrednosti


Jedan poznati govornik je počeo svoj seminar tako što je podigao novčanicu od 50 eura u vis. U prostoriji je bilo ukupno 200 ljudi.
Pitao je: "Ko želi ovu novčanicu?"
Sve ruke su se podigle.
Nastavio je: "Ovih 50 eura daću nekome od vas, ali najpre ću još nešto uraditi."
Zgužvao je novčanicu. Potom je upitao: "Da li je još uvek želite?"
Sve ruke su bile i dalje u vazduhu.
Zatim je nastavio: "A kad ovo uradim?" Bacio je novčanicu na pod i cipelama je utrljao u prljavi pod.
Podigao je novčanicu; bila je zgužvana i skroz prljava. "Dobro, ko je još uvek želi?"
Još uvijek su sve ruke bile podignute.

Onda je rekao:
"Dragi prijatelji, upravo smo naučili jednu vrlo vrednu lekciju. Šta god da sam uradio sa ovom novčanicom, vi ste je hteli i dalje, jer ni u jednom trenutku nije izgubila na vrednosti. U svakom trenutku je vredela 50 eura!"

"Često nam se dogodi u životu da nas neko odgurne od sebe, da padnemo nisko, da se osećamo kao izgužvani i bačeni u blato. To su činjenice iz svakodnevnog života... "Ponekad se osećamo kao da ne vredimo ništa."



Bez obzira šta ti se dogodilo u životu ili će se tek dogoditi, TI nikada nećeš izgubiti na vrednosti.
Bio (bila) prljav(a) ili čist(a), izgužvan(a) ili ispeglan(a), TI si i dalje neprocijenjiv(a) za sve one, koji te vole više od ičega na svetu.
Naši životi se ne vrednuju prema onome šta radimo ili koga poznajemo, već prema ONOME ŠTA SMO MI.

Ti si nešto posebno, ne zaboravi to - NIKADA!

Ukoliko ovu priču ne podeliš s drugima, nikada nećeš saznati čiji život je dotakla, kojem slomljenom srcu se obratila ili kakvu nadu je nekome pružila.

Broji svoje uspehe, a ne probleme i brige.
Nemoj nikada oklevati probati nešto novo.

I uvek jedno imaj na umu:

Jednostavni ljudi su sagradili Noevu Arku, a stručnjaci Titanic.

Poučne priče 12

Kad bih ponovo mogla proživeti život 


Otišla bih u krevet kad bih bila bolesna, umesto pretvaranja da će se svet prestati okretati ako ne budem prisutna.

Zapalila bih ružičastu sveću napravljenu poput ruže pre nego što se otopi u skladištu.

Manje bih pričala i više slušala.

Pozvala bih prijatelje na večeru čak i ako je tepih umrljan ili je kauč izbledeo.

Pojela bih kokice u "dobroj" dnevnoj sobi i manje bih brinula o nečistoći ako moji požele zapaliti vatru u kaminu.

Odvojila bih vreme za slušanje moga dede i lutanju kroz njegovu mladost.

Preuzela bih više odgovornosti koje je nosio moj muž.

Ne bih nikad insistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred letnjeg dana jer je moja kosa taman isfrizirana i uređena.

Sela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave).

Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a više promatrajući život.

Ne bih nikada kupila nešto samo zato što je to praktično, što se neće videti mrlje ili zato što ima doživotnu garanciju.

Umesto što sam želela da što pre prođe devet meseci trudnoće, cenila bih svaki trenutak i shvatila da je čarolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju čuda života.

Kad bi me deca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: "Kasnije. Sada operi ruke pre ručka." Bilo bi puno više - Volim te, umesto - Žao mi je.

Najviše bih, kada bih imala drugu priliku za život, cenila svaki minut, gledala ga i zaista videla i nikad se ne bih osvrtala.

Prestanimo se znojiti zbog malih stvari. Prestanimo brinuti o tome ko nas ne voli, ko ima više ili ko šta radi. Umesto toga, počnimo ceniti odnose koje imamo s onima koji nas vole.

Razmišljajmo o tome čime nas je Bog blagoslovio. I šta činimo svaki dan da poboljšamo sebe umno, fizički i emocionalno.

Nadam se da svi imate blagoslovljen dan.

Erma Louise (Harris) Bombeck
(21. 02. 1927. - 22. 04. 1996.)

Poučne priče 11

Napisao Andy Rooney
 
 
      Naučio sam. Najbolja učionica na svetu pod nogama je starije osobe.

       Naučio sam. Kada voliš, to se vidi.

       Naučio sam. Ako mi samo jedna osoba kaže "ulepšao si mi dan" ulepšala mi je dan.

       Naučio sam. Usnulo dete u naručju najmirniji je osjećaj na svetu.

       Naučio sam. Biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu.

       Naučio sam. Nikada ne treba odbiti detetov dar.

       Naučio sam. Uvek mogu moliti za nekoga, ako već nemam snage pomoći mu na drugi način.

       Naučio sam. Koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svakome treba prijatelj s kojim se može glupirati.

       Naučio sam. Ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku i razumeti je srcem.

       Naučio sam. Obične šetnje s ocem u letnim večerima po kvartu kada sam bio dete, čuda su učinile za mene odraslog.

       Naučio sam. Život je poput rolne toaletnog papira. Što se više bliži kraju, brže se troši.

     Naučio sam. Dobro da nam Bog ne daje sve što tražimo.

     Naučio sam. Novac ne kupuje klasu.

     Naučio sam. Male svakodnevne stvari čine život tako izvanrednim.

     Naučio sam. Ispod svačije tvrde ljušture je neko kome treba poštovanje i ljubav.

       Naučio sam. Ignorisanje činjenica ne menja ih.

       Naučio sam. Kada se planiraš s nekim izjednačavati, samo mu dozvoljavaš da te nastavlja ranjavati.

       Naučio sam. Ljubav, ne vreme, leči sve rane.

       Naučio sam . Najlakši način da postanem velika osoba je okružiti se drugima pametnijima od mene.

       Naučio sam. Svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.

       Naučio sam. Niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.

       Naučio sam. Život je grub, ali ja sam još grublji.

       Naučio sam. Mogućnosti nisu nikada izgubljene; neko će iskoristiti one koje si ti propustio.

       Naučio sam. Kada udomljuješ ogorčenost, sreća će otići na drugu stranu.

       Naučio sam. Da sam mami barem još jednom rekao da je volim pre nego što je umrla.

       Naučio sam. Svoje reči treba sačuvati mekima i nežnima, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.

       Naučio sam. Osmeh je besplatan način da poboljšaš svoje izglede.

       Naučio sam. Kada te novorođeno unuče uhvati ručicom za mali prst,  povezali ste se za ceo život.

       Naučio sam. Svako želi živeti na vrhu planine, ali sva sreća i rast događa se penjući se na nju.  

     Naučio sam. Što manje vremena imam, više posla napravim.  

     Svima vama. Obavezno pročitajte sve do zadnje rečenice.

Poučne priče 10

Kad je jedan ugrožen, svi su ugroženi...

Jednoga dana miš je gledao kroz pukotinu na zidu farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket. "Kakvu hranu bi to moglo sadržavati?" pitao se miš. Ali, kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut.
Trčeći kroz dvorište farme, upozoravao je ostale vičući: "U kući je mišolovka, u kući je mišolovka!" Kokoš, kvocajući i čeprkajući, podigne glavu i kaže: "Gospodine mišu, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posledice za mene. Ja se zbog toga ne mogu uzrujavati."
Miš se ožalošćen okrene prasetu i vikne: "U kući je mišolovka, u kući je mišolovka!"
Prase je saosećalo s njim, pa mu reče: "Dragi mišu, vrlo mi je žao, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim moliti. Budi siguran da si u mojim molitvama."
Miš tada krenu prema kravi pa joj reče: "U kući je mišolovka, u kući je mišolovka!"
Krava odgovori: "Žao mi je, mišiću, zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža."
Tako se miš vratio odbijen i pognute glave u kuću kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom.

Te noći začuo se čudan zvuk u kući, identičan zvuku kad mišolovka uhvati svoj plen. Farmerova žena požurila je da vidi šta se dogodilo. U mraku nije videla da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija ju je ugrizla.

Farmer ju je brzo odvezao u bolnicu i kući se vratila s temperaturom. Poznato je da se temperatura lečila svežom kokošjom supom, pa je farmer zbog toga morao zaklati kokošku.
Ali, bolest njegove žene nije jenjavala, pa su je došli posetiti prijatelji i susedi. Da bi ih nahranio, farmer je morao zaklati prase.
Farmerova žena, na žalost, nije se oporavila. Umrla je. Došlo je toliko ljudi na njen pogreb da je farmer morao zaklati i kravu kako bi osigurao dovoljno mesa za sve njih.
Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju rupu na zidu.

Zato, kada idući put čuješ da se neko suočio s problemom i misliš da se to tebe ne tiče, seti se, kad je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti.

Posebni trenuci

Posebni trenuci

View more presentations from rader1

Our world of colors

Svet boja

Colors

View another webinar from rader1

Hiroshima

Hiroshima 65 year

View more presentations from rader1.

Poučne priče 9

Pogledaj jednom oblake kako se kreću, te brze tvorevine u kojima tvoja mašta opaža neke tajanstvene nemani.
Pogledaj dete kako slika. Njegova mašta dočarava šarenim kistovima na malom komadiću papira čitav svet.
Pogledaj starca koji gladi mačku, dvoje zaljubljenih na autobuskoj stanici, bebu koja spava u dečjim kolicima.
I otkrićeš da je u svim stvarima, više nego što se površno vidi, jedno sećanje na raj.
U svakom danu su skrivena čuda, uopšte se ne mogu izbrojati.
Radost zbog malih svakodnevnih čuda:

To je ključ da svaki dan budeš malčice srećan.
 
Phil Bosmans

Poučne priče 8

Splavar

Bio jednom splavar koji je prevozio ljude splavom preko reke. Jednom tako naiđe i učitelj, neki čangrizav čovek. Kad su prelazili preko široke reke i tek što su se otisnuli od obale, a učen čovek ga upita:

- Beše li tako, da je bilo, da si doživeo nevreme za vreme vožnje splavom?
- Ne razumem ti ja tako zamršena pitanja, reče splavar.
- Zar nisi nikada učio jezika u školi?
- Nisam, odgovori splavar.
- Tada si pola svoga života potrošio uzalud.
Na to je splavar ćutao.
Ali ne prođe dugo i naiđe strašno nevreme. Udariše gromovi i kiša ko iz kabla, a splav mali poput orahove ljuske.
Splavar se nagnu saputniku pa ga upita:
- Jesi li ikad učio plivati?
- Ne, reče učen čovek.
- E učitelju tada si potrošio čitav svoj život uzalud, jer mi upravo tonemo.

Poučne priče 7

Četiri sveće

Četiri sveće su polagano gorele ... Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.

Prva sveća je rekla:
"Ja sam MIR ... ljudi me ne uspevaju sačuvati ... nema potrebe da gorim, mislim da ću se ugasiti." I odmah se ugasila.

Druga sveća rekla je:
"Ja sam VERA ... nažalost mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam ... nema smisla da gorim i dalje ... "
Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treća sveća je žalosno progovorila:
" Ja sam LJUBAV ... nemam više snage ... ljudi često zaboravljaju na mene ... I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je ušlo dete ...
"Šta je to ... ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja." I rekavši to, počelo je plakati.

Tada se oglasila četvrta sveća:
"Ne boj se ... dokle ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće ... ja sam NADA."

Poučne priče 6

MASKE

Jednog dana na plaži se susretoše Lepota i Rugoba.
"Hajdemo se kupati u moru", rekoše.
Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odelo koje je pripadalo Lepoti te pođe svojim putem.
Kad je iz mora izašla Lepota, ne nađe svoje odelo. Pošto  se stidela hodati naga, obuče Rugobino odelo pa pođe svojim putem.

Ljudi i danas često zamene jednu za drugu.
Ipak ima i onih koji prepoznaju Lepotu bez obzira na to kako je odevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njenim odelom.