Priče o životu 10

Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite nešto. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča šta se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza na drugoga i reče:
" Ovome je ime Uspeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi mužu i zajedno odlučite kojeg biste od nas 3 pozvali unutra."
Žena se vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presrećan reče:
" Super! Pozovi Bogatstvo da svim i svačim napuni našu kuću!"
Žena pak nije bila zadovoljna njegovim predlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova kći i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savet njihove kćeri, muž je rekao ženi:
" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "
Žena je pošla i upitala:
" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sedela u svojim invalidskim kolicima i zajedno sa njima se odvezla u kuću.
Druga dva starca su krenula za njom.
Iznenađena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspeh, kada je ona pozvala samo Ljubav?
Starci su u jedan glas odgovorili:
" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspeh, druga dva bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gde god Ona ide, nas dvoje je sledimo !"
Tamo gde ima Ljubavi, tamo uvek dolaze Bogatstvo i Uspeh.

Priče o životu 9

Indijska narodna priča

Nekada davno sva ljudska bića bila su bogovi, ali su tako zloupotrebili to svoje božanstvo da je vrhovni bog Brama odlučio da im ga oduzme i sakrije ga tamo gde ga nikad neće naći. Ali, pitanje je bilo gde sakriti njihovo božanstvo. Zato je Brama sazvao savet bogova da bi mu oni pomogli da odluči.
"Hajde da ga zakopamo duboko u zemlju", rekoše bogovi.
Brama odgovori:
"Ne, to ne valja jer ljudi će kopati zemlju i naći će ga."
Onda bogovi predložiše:
"Da ga potopimo u najdublji okean?"
Brama se nije složio:
"Ne, ni tamo", reče, "jer će oni naučiti da zarone u okean i naći će ga."
Bogovi će na to:
"A da ga odnesemo na vrh najviše planine i tamo sakrijemo."
Ali, Brama je i ovoga puta odgovorio:
"Ne, ni to nije dobro jer će se vremenom popeti na svaku planinu i opet će preuzeti svoje božanstvo."
Onda bogovi odustaše i rekoše:
"Ne znamo gde da ga sakrijemo pošto, izgleda ni na zemlji ni u moru nema mesta do kog ljudska bića neće stići."
Brama je dugo razmišljao, a onda je rekao:
"Evo šta ćemo. Sakrićemo njihovo božanstvo u najdublji deo njihovog sopstvenog bića jer ljudi se nikad neće setiti da ga tu traže."
Svi su se bogovi složili da je to savršeno skrovište, te tako učiniše. I od tog vremena ljudi su prošli zemlju uzduž i popreko, kopali, ronili, peli se i istraživali tražeći nešto što je već bilo u njima.

Priče o životu 8

Jedan dečkić je upitao svoju majku: "Zasto plačeš?"
"Zato što sam žena" - odgovorila mu je.
"Ne razumem" - rekao je dečak.
Mama ga je samo zagrlila i rekla: "Nikada i nećeš".

Kasnije je upitao oca: "Zašto mi se čini da mama plače bez ikakvog razloga?"
"Sve žene plaču bez ikakvog razloga" - bilo je jedino što je tata znao reći.
Dečačić je odrastao i postao muškarac, i još uvek se pitao zašto žene plaču.
Na posletku je nazvao Boga. Kad ga je dobio, upitao ga je:
"Bože, zašto se žene tako lako rasplaču?"

Bog odgovori:
"Kad sam stvarao ženu morala je biti posebna.
Dao sam joj ramena, dovoljno jaka da nose svu težinu ovoga sveta, a opet dovoljno nežna da mogu pružati utehu.
Dao sam joj unutrašnju snagu da podnese porod i odbijanje koje joj toliko puta stiže od njene dece.
Dao sam joj čvrstinu koja joj omogućuje da ide dalje kad svi drugi odustanu, i da se brine za svoju familiju za vreme bolesti i nevolje bez prigovora.
Dao sam joj osećajnost da voli svoju decu bez obzira na sve, čak i ako ju je njezino dete veoma povredilo. Dao sam joj snagu da nosi svoga muža kroz njegove greške i načinio je od njegovog rebra da bi štitila njegovo srce.
Dao sam joj mudrost da zna da dobar muž nikada ne bi povredio svoju ženu, ali povremeno testira njenu snagu i odlučnost da bude uz njega.
I napokon, dao joj je suzu da je isplače.
To je samo njeno na korišćenje kad god joj zatreba.

Priče o životu 7

U svojim mladim danima jedan orao je dopao u ruke nekog opakog mladića, koji mu je ovio tanak lanac oko noge i privezao ga za pećinu.
Kako je siromašni kralj ptica udarao krilima, kako je nastojao, bolje rečeno pokušavao da se oslobodi, ali uzalud!
Konačno od beznadne borbe, koja je trajala niz godina, već se umorio i užasna svest da se nalazi u ropstvu, sasvim je njime zavladala. Jednog dana se nekako prekine jedna karika na lancu, ali to siroti orao nije primetio. Sedeo je zguren još kroz više nedelja, mutnih očiju; pred njim je svod nebeski, srce puno želje za slobodom, u krilima mu snaga - sve uzalud, jer on za to ne zna.
O, da je samo jedan korak načinio.
Da je samo još jednom pokušao.
Da je zamahnuo krilom.
Da tako brzo nije izgubio nadu!!!

Priče o životu 6

Dva anđela putujući, zaustavila su se kod bogate porodice da prenoće. Porodica je bila bezobzirna i nije udovoljila njihovoj želji, da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste, smestili su ih u malu sobu u hladnom podrumu.
Kada su raspremali krevete, stariji anđeo je video rupu u zidu i popravio je. Tada ga je mladi anđeo pitao, zašto je popravio rupu. Stariji anđeo je odgovorio: „Stvari nisu uvek takve kakvim se čine“.
Sledeće noći su anđeli došli u vrlo siromašnu kuću. Ljubazan domaćin i njegova žena su sa njima podelili svoju večeru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu i da se dobro naspavaju i odmore.
Kada se Sunce probudilo sledećeg jutra, anđeli su zatekli domaćina i njegovu ženu u suzama.
Njihova jedina krava, čije mleko je bilo njihov jedini izvor prihoda,  je ležala mrtva na njivi.
Mladi anđeo je bio istinski besan i pitao je starijeg, kako je mogao to da dozvoli. „Prvi domaćin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domaćin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio čak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava umre.“
Drugi anđeo je opet odgovorio: „Stvari nisu uvek takve kakvim se čine. Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domaćin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan da deli svoje bogastvo, ja sam popravio rupu zato da ne moze više da nađe to zlato. Prošle noći, kada smo spavali u domaćinovom krevetu, anđeo smrti je došao po njegovu ženu. Dao sam mu kravu umesto nje.“
Stvari nisu uvek takve kakvim se čine.

Priče o životu 5

Jednog dana, jedan slepi čovek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade, sa šeširom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pružite mi pomoć."

Jedan slučajni prolaznik, igrom prilika stručnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapažajuci da je u šeširu
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novčića.

Sagnuo se da bi mu pružio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu, uzeo je karton, okrenuo ga ispisavši novi natpis.
U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog
čoveka zapažajuci da je njegov šešir ovom prilikom bio pun novčića
i novčanica.

Slepi prosjak prepoznavajući ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nešto napisao na kartonu i
šta je to mogao napisati.
Našta će prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugačiji način", nasmeši se i izgubi u gužvi.

I tako slepi čovek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je proleće … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako kreće
i videćeš da će se pre ili kasnije okrenuti na bolje....

Priče o životu 4

Dva muškarca, obojica jako bolesni, zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svakoga dana mogao sedeti na svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi muškarac je morao stalno ležati na ledjima.

Brzo su se upoznali i razgovarali celoga dana. Pričali su o svojim porodicama, poslu, gde su bili u vojsci i gde na odmoru. Svakog dana je muškarac koji je sedeo do prozora opisivao drugome stvari koje je video napolju.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o dogadjajima i bojama spoljašnjeg sveta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštala svoje čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo kraj, a u daljini su se videla svetla grada.

Kada je muškarac do prozora detaljno objašnjavao sve to, njegov prijatelj na drugom krevetu bi zatvorio oči i zamisljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je muškarac do prozora opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je video u svojoj glavi. Tako su prolazili dani i nedelje.

Jednog jutra je sestra donela vodu za umivanje i do prozora pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je iznelo telo iz sobe. Tada je drugi muškarac zamolio da ga pomaknu do prozora. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinuvši se da se udobno namesti i ostavila ga samog.

Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put pogledao spoljašnji svet. Konačno je imao priliku da sam uživa u lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid.

Kada se sestra ponovo pojavila, muškarac je pitao koji je to razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljašnjem svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora.

Zatim mu reče: "A možda je ipak hteo da usreći vas."

Priče o životu 4

EKSERI U OGRADI

Jednom bese jedan mali decak koji je imao losu
narav. Njegov otac mu je dao
kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad
pobesni i izgubi kontrolu
nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana decak je zakucao 37 eksera na ogradu.
Tokom sledecih
nekoliko meseci on je naucio da kontrolise svoj bes
i broj ukucanih eksera
se smanjivao.Otkrio je da je lakse kontrolisati
svoju narav, nego zakucavati
eksere u ogradu.

I tako je dosao dan, da tokom celog dana nije
pobesneo. On je rekao to svom
ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana koga bude
uspeo da kontrolise svoje
ponasanje,da iz ograde iscupa jedan ekser.

Dani su prolazili i jednoga dana decko je bio u
stanju da kaze svom ocu da
je pocupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i
odveo ga do ograde. Otac
je rekao:"Dobro si to uradio,
sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda
vise nikad nece biti
ista.. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož, ustreliti ga rečju i povući reč, povrediti ga gestom i požaliti, ali posle toga, ma koliko govorio da ti je žao – rane ostaju."

Priče o životu 3

Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju ćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Božić. Sledećeg jutra je devojčica donela malu kutiju na poklon i rekla: "Tata, to je za tebe!"
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema ničega, jako se naljutio. Ćerkicu je prekoreo: "Ako nešto pokloniš, očekuje se da se u kutiji nešto nađe!!"
Devojčica ga je žalosno pogledala i sa suznim očima rekla: "Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe"
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred ćerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj. Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao izgubljeno i očajno, uzeo je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je ćerka spremila unutra.

Priče o životu 2

Ispunjen život

Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.

"Ne treba nam dugo" odgovoriše ribari.

"A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?"

Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.

"Pa sta radite s tolikim slobodnim vremenom?"

"Spavamo, igramo se sa svojom decom a popodnevni odmor provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se s prijateljima, popijemo nekoliko pića i otpevamo par pesama. Naš je život ispunjen."

Gospodin turist im predloži: "Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakog dana, prodajite je i tim novcem kupite veći brod."

"I šta onda?"

 "Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posrednicima, možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se mozete preseliti iz ovog sela u Mexico City, Los Angeles ili čak New York! Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!"

"Koliko bi nam vremena trebalo za to?"

"Dvadeset do dvadeset pet godina".

"I onda?"

"Onda? E prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!"

"Milione? Stvarno? A onda?"

"Onda možete otići u penziju, živjeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na ribarenje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i pesmu."

"Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina? - upitaše Meksikanci.

Priče o životu 1

Jednom su jednog starog pastira, koji je već preko sedamdeset godina čuvao ovce upitali novinari:
„Možete li nam ispričati nešto lično, što vam se sigurno moralo dogoditi, za tako dugo vreme?“
Razlog, zašto su uopšte novinari došli je bio taj što je država odlučila da mu dodeli počasnu penziju za njegov osamdeseti rođendan, jer je pošteno obavljao svoj posao eto već punih sedamdeset godina, a nikakvih drugih osnova nema da bi dobio zasluženu penziju, jer nije bio nigde prijavljen, na nikakvim platnim spiskovima preduzeća.
Starac se ispočetka branio, da je on običan pastir, i već mu je bilo neugodno što su uopšte došli oni kojima se ni u snu čovek ne bi nadao, a kamoli da će još o njemu neko i pisati u novinama, za koje je on, onako nepismen, samo znao da postoje. No, novinari, kao novinari, napasni kao osice, nisu se dali tek tako odvratiti. A prostodušni starac je na kraju ipak popustio i započeo pričati. Imao je on običnih priča, koje su za običnu raju i koje se mogu pričati uz vatru deci, jedino je mislio da su one isuviše seljačke za tako nešto kao što su novine. Počeo je svoju priču:
„Cena jednog iskustva je bila visoka, a da me niko nije pitao želim li kupiti to iskustvo“
Pa nastavlja:
„Kada sam imao dvadeset godina, našao sam u šumi malo nejako psetance. Onako malešno mi se smililo, pa sam ga jednostavno pokupio sa sobom bez razmišljanja. Već nakon par dana mi se to pseto priklonilo, i ja sam ga zavolio. Svuda sam ja njega vukao sa sobom, delio sa njim šta sam i sâm imao. I pseto je lepo napredovalo.
No, seljani su me počeli zadirkivati govoreći da je to vuk i da ga treba ubiti, jer da će se veliko zlo dogoditi. Kako sam ih mogao poslušati, kad mi je to biće srcu priraslo, uvuklo se pod moju kožu.
Jednog kasnog, letnjeg popodneva, nebo je nekako pritislo. Bilo je vedro, ali vazduh je bio težak, kao da će kiša. Ušao sam u kolibicu u planini, u kojoj je bio i tor za ovce koje su tu odmarale u senci par stabala. Čim sam legao na ležaj, oči su mi se same sklopile. Bilo je sparno. Ne znam koliko sam dugo ležao, tek nešto me je prenulo iz sna. Neko krkljanje i režanje. Sve je bilo nekako prigušeno, tako da nisam bio siguran da li ja to spavam ili sam budan. Izašao sam da vidim ipak šta je. Vrata kolibice su gledala na zapad. Narandžasta sunčana lopta je bila još za koplje visoko. U smeru prema suncu moj je pas sedeo. Njuška mu je bila sva krvava, a kako je bio okrenut postrance, sunce mu je narandžasto prosijavalo kroz oči. Kao da je mesto njih imao dve sijalice. Sve je izgledalo tako nestvarno tim više, što se ispred njega nalazila hrpa pušećeg mesa iz prohujalog života. Odmah sam shvatio šta se desilo.
Ušao sam hladno mirno u kolibu i skinuo pušku iznad vrata i ponovo izašao. Podigao sam lagano pušku, nanišanio mu glavu, glavu mog vuka. On se nije ni pomaknuo. Kao da je osećao krivicu što je prokockao moje poverenje, koje sam u njega uložio. Povukao sam obarač i on je pao.
Da bih nekako spasao, što se spasti dalo, otišao sam u selo po nekog od seljana i kola. Pomalo me je bilo i sram što pre nisam seljane poslušao. Sunce je upravo zalazilo, kada smo počeli tovariti leševe ovaca u kolica. Možete zamisliti koliko je bilo moje zaprepašćenje kada sam između ovaca naišao na tri leša vuka i jedne vučice. Srce mi se steglo, a na oči mi grunuše suze. Ubio sam svog istinskog prijatelja, posumnjao sam u zvezdu na nebu.
Od onda je prošlo šezdeset godina, a ja tu sliku ne mogu da zaboravim, kao da se danas dogodilo. Nakon tog događaja sam se nekako povukao u sebe. Reči su mi nevoljno prelazile preko usana. Bio sam vrlo pažljiv. Jasno mi je postalo da nema više mesta u mojoj duši za bilo kakvo osuđivanje bilo koga

Kefir - kefirovi kristali

Kefirovi kristali

Zato što od rane mladosti piju kefir, žitelji Kavkaza žive znatno duže i gotovo da ne oboljevaju, ustanovio je s početka prošlog veka češki doktor Remesko, koji je ceo svoj radni vek posvetio proučavanju ovog nadaleko čuvenog mlečnog napitka. Njegov savremenik, nemački doktor Maras, kefirom je uspešno lečio katar disanih organa, želuca, rane u želucu, dugotrajno zapaljenje creva, zapaljenje bubrega i bešike.

Utvrdjeno je da kefir može da zameni čak i majčino mleko i da obezbedi zdrav razvoj dojenčadi i dece. Pomaže i kod ženskih bolesti i neprijatnog povraćanja tokom trudnoće.

Terapeutska svojstva kefira potiču od njegove mikroflore tj. Od kefirnih zrna. Tako je još 1887. god. priznat kao najbolje sredstvo protiv plućne tuberkuloze. Radi lake probavljivosti i podržavanje apetita, upotrebljava se kao sredstvo kod rekonvalescenata i oslabelih osoba. Uspešno se primenjuje za lečenje zeludačnih i crevnih poteškoća i katara, nekih bubrežnih bolesti, odredjenih nadražaja jetre itd. Moze se konzumirati u prilično velikim količinama, od 1 do 1,5 l dnevno bez ikakvih neželjenih efekata.

U kefiru ima naročito mnogo vitamina B, koje stvaraju kvasci.

Svarljivost mu je veća nego kod mleka: sirovo mleko se zadržava u želucu 7,5 sati, kuvano mleko 7 sati, kefir iz masnog mleka 4,5 sata i kefir iz obranog mleka 3 sata. Alkohol, u tim količinama koje sadrži kefir, podražuje apetit i povoljno utiče na krvni i nervni sistem. Kefirne kulture imaju sposobnost smanjenja holesterola u kefiru. Intenzitet smanjenja holesterola zavisi od tipa kefirnih zrna, tako da neki tipovi kefirnih zrna vec posle 24 sata mogu smanjiti

holesterol i do 62%, a posle tri dana čuvanja na 8 stepeni C i do 84%. Ovo samo pokazuje da kefir može da se svrsta u grupu mlečnih proizvoda sa sniženim sadržajem holesterola.

Tradicionalni nacin proizvodnje kefira je moguć u domacinstvu i u manjim mlekarama i vrlo je jednostavan. 

 

Pri ovoj proizvodnji kefirna zrna se koriste kao starter kultura. Postupak je sledeći: u pasterizovano i ohladjeno na 20 stepeni C mleko dodaju se kefirna zrna plastičnom, drvenom ili staklenom kasičicom (gljiva nikako ne sme da se pipne metalom), inkubira se dok se mleko ne zgruša, a to je obično 24 sata na 22 stepena C. 

Posle inkubacije, kefirna zrna se cedjenjem kroz plastičnu cediljku odvajaju od ostalog mleka. Umesto cediljke može se u plastičarskim radnjama kupiti plastično sito i vanglica kako bi se ceđenje lakše obavljalo.

Odvojena kefirna zrna se ispiraju čistom vodom i prekontrolišu da li ima sluzavih, smedje obojenih ili na neki drugi način promenjenih zrna, koja se odbacuju. Važno je da se zrnca dobro operu i ne dodiruju rukama ili metalnim predmetima jer se kristali mogu oštetiti..

 

Posle ispiranja i kontrole, zrna vratiti u opranu (čistu) teglu i naliti mlekom da bi se započeo novi proces fermentacije. Ceo postupak se tako ponavlja svaka 24 časa.

Kod proizvodnje kefira potrebno je obratiti pažnju na jedan deo zrna dodje 10-15 delova mleka i da je temperatura optimalna.

Na temperaturi nižoj od 20 stepeni C bakterije se slabije razmnožavaju, pa gljivice postaju dominantne i stvara se više alkohola i ugljen-dioksida, a manje mlečne kiseline. Dok na višoj temperaturi gljivice postaju sluzave, a bakterije stvaraju više mlecne kiseline nego što je uobičajeno, pa kefir postaje prekiseo.

Ukus kefira je inače nešto kiseliji od jogurta. Ako je kefir prekiseo može se razblažiti sa svežim mlekom. Ukoliko je tako razblažen kefir redak može se staviti u frižider da odstoji nekoliko sati pa će se zgusnuti a neće prekisnuti.

Ako sobna temperatura prelazi 22 stepena, onda kefir držati u frizideru 48 sati, pa tek onda cediti i piti (Paziti da kefirno zrno ne ispadne preko cediljke u procedjeno jer ne bi smela da se progutaju).

U domaćinstvu najbolje je praviti kefir u zatvorenoj staklenoj tegli na sobnoj temperaturi. Pri tome treba posvetiti posebnu paznju higijeni pribora koji se koristi.

SASTAV: mikroorganizmi (mlečna kiselina), ugljena kiselina i etilalkohol,

proteini i polisaharidi, vitamini (A, B1, B2, B6, B12, D i

niacin), minerali (kalcijum, gvozdje, jod), voda.

Recepti doktora Marasa:

Živci:1 litar kefira dnevno, sve dok bolest zahteva

Nesanica: 1 litar kefira dnevno, bez drugih lekova

Unutrašnje rane: 1 litar kefira dnevno, do izlečenja

Želudačne bolesti: rane na želucu nestaju za 2 meseca pri uzimanju

1/2 l kefira dnevno

Bronhitis: 1/2 l kefira dnevno, tokom dužeg perioda

Astma: kefir tokom dužeg perioda, uz minimalnu primenu drugih

lekova i terapije

Malokrvnost: 1 litar kefira dnevno, a kod odraslih i težih slučajeva 2

l dnevno. Poboljšanje se oseća vec nakon 3 meseca.

Ekcemi: 1/2 l kefira dnevno, a obolela mesta mazati kefirom

tokom noci.

Kožna TBC: 1 l kefira dnevno.

Visok pritisak: 1 l kefira dnevno, tokom 4 nedelje

Bubrezi: 1 litar kefira dnevno

Želudac i creva (protiv kiseline i katara creva): 1/2 l kefira dnevno

Ako tegla sa gljivom stoji na sobnoj temperaturi onda se na 24 sata cedi i pije.

Kada su velike vrućine može se držalti u frižideru, ali je cediti na 48 sati.

Količina za 2 dcl kefira: otprilike 2 supene kašike kefira prelivaju se sa 250 ml mleka. Pošto se ona za otprilike 2 nedelje udvostruči onda se može sipati 500 ml mleka, itd...