Priče o životu 27

Za svu decu koja su rođena
i preživela

1950-te, 60-te , 70-te & 80-te !!

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke kad ih je
bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do
zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes

U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja
dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pišali se u krevet.

Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo
morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rošulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u
supermarketu. Delili smo flašicu Kole sa našim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga

Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada
bile pune šećera ali nismo bili debeli
zato što smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla
na ulici, žmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca,
zaloga i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli,

Neretko, niko nije mogao da nas nađe po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se
niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naučili smo kako da rešimo problem

Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog
psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred škole...

Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji
(već samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere,
Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !

Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku,

ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga

Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za
Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!

Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili
jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas
izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!

Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali
jednu kuću i jednu porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva

Naše generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naučnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim !

I ti pripadaš toj generaciji?

ČESTITAM!

MOŽDA ĆEŠ ŽELETI DA PODELIŠ OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU DRŽAVE I VLADE POČELE DA ODREĐUJU KAKO TREBA DA SE ŽIVI !

Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi
roditelji odrastali

 Pozdrav generaciji.
ŽIVELI !!!