Priče o životu 11

Bilo jednom jedno ostrvo, na kome su živeli svi
osećaji i ljudske vrednosti:

Dobra Volja, Tuga, Znanje...
i među ostalima i Ljubav.

Jednog dana su shvatili da će njihovo ostrvo potonuti, pa su pripremili svoje brodove kako bi ga napustili.

Jedino je Ljubav želela ostati do poslednjeg trenutka.

Kada je ostrvo bilo trenutak do potonuća, Ljubav je odlučila potražiti pomoć.

Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala:
"Bogatstvo, možeš li me povesti sa sobom?"
"Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nemam mesta."

Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu.
"Ponose, preklinjem te, možeš li me povesti sa sobom?"
"Ne mogu ti pomoći, Ljubavi" odgovori Ponos, "ovde je sve tako savršeno, mogla bi mi uništiti brod. "

Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila pored ostrva:
"Tugo, molim te povedi me sa sobom."
"Oh, Ljubavi", odgovori Tuga, "tako sam tužna, da ne mogu."

Kada je Dobra Volja prolazila pored ostrva, toliko je bila zadovoljna da nije ni čula ljubav kako je doziva.

Tada ljubav začuje neki glas: "Dođi ljubavi, ja ću te povesti sa sobom."
Bio je to starac u malenom čamcu.
Kada su stigli do kopna Ljubav se iskrca, a starac ode.
Ljubav je bila toliko srećna da je zaboravila pitati starca za ime.

Kasnije Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje:
"Znanje, ti sigurno znaš ko me je spasao?"
"To je bilo Vreme. " - odgovori Znanje.
"Vreme?" upitala je Ljubav, "pa zašto bi me Vreme spaslo?"

Znanje puno mudrosti odgovori:
"Zato što je samo Vreme sposobno proceniti koliko je Ljubav važna u životu."