Rate this blog

Претражи овај блог

Учитава се...

nadji

 
Otvori u novom prozoru
 
Otvori u novom prozoru

уторак, 25. јануар 2011.

Priče o životu 16

Šoljica kafe - Ivan Cankar (malo skraćena verzija)

Mnogo puta u životu ogrešio sam se o čoveka koga sam voleo. Takav greh je kao greh protiv svetog duha: ne prašta se ni na ovom ni na onom svetu. Neizbrisiv je, nezaboravan. Kadkad miruje duge godine, kao da se
ugasio u srcu, izgubio, utopio u nemirnom životu. 
Iznenada, usred veselja, ili noću, kada se uplašen probudiš iz ružnog sna, padne na dušu teško sećanje, zaboli i zapeče tolikom snagom kao da je greh učinjen u tom istom trenutku. Svako drugo sećanje lako je izbrisati kajanjem i blagom mišlju- ali ovo nije moguće izbrisati. Crna mrlja je na srcu i ostaće tu večno.

... Pre petnaest godina došao sam kući i ostao kod kuće tri nedelje. Za sve to vreme bio sam utučen i zlovoljan. Stan nam je bio turoban; u svima nama je bilo, čini mi se, nešto teško, odvratno, kao vlažna senka. Prve noći spavao sam u sobi; s vremena na vreme bih se probudio i video u mraku da je mati ustala iz postelje i sedela za stolom. Sasvim mirno, kao da spava; dlanove je pritiskivala na čelo, bledo lice joj je sijalo; iako je prozor bio zastrt i napolju nije bilo ni meseca, ni zvezda. Pažljivo sam oslušnuo i razaznao da to nije disanje u snu nego mukom prigušeno jecanje. Pokrio sam se preko glave; ali kroz pokrivač, pa čak i u snu, čuo sam njeno jecanje. 
Preselio sam se pod krov, na seno. U to svoje prebivalište peo sam se strmim polomljenim stepenicama, koje su ličile na lestvice. Namestio sam sebi postelju u senu, a pored vrata stavio sam sto. Vidik mi je bio sasvim siv, razriven zid. Zlovoljan, utučen, pun crnih briga pisao sam tada svoje prve ljubavne priče. Silom sam svoje misli odvodio na bele drumove, na cvetne livade i mirisna polja, samo da ne bih video sebe i svoj život. Jednom sam poželeo crnu kafu. Ne znam kako mi je to palo na pamet; poželeo sam je. Možda zato što sam znao da u kući nema ni hleba, a kamo li kafe. Čovek je u samoj uobrazilji zao i nemilosrdan. 
Mati me je pogledala velikim, uplašenim pogledom i nije ništa odgovorila. Pust i zlovoljan, bez reči i pozdrava vratio sam se pod krov, da bih pisao o tome kako su se voleli Milan i Breda i kako su oboje bili plemeniti, srećni i veseli. „Ruku pod ruku, oboje mladi, jutarnijm suncem obasjani, rosom umiveni...“ 
Čuo sam tihe korake na stepenicama. 
Došla je mati; pela se polako i pažljivo, u ruci je nosila šoljicu kafe. Sada se sećam da još nikad nije bila tako lepa kao u tom trenutku. Kroz vrata je koso sijao zrak, podnevnog sunca, pravo majci u oči; bile su krupnije i bistrije, sva nebeska svetlost blistala je iz njih, sva nebeska blagost i ljubav. Usne su se osmjehivale kao u deteta koje donosi radostan dar.
Ja sam se osvrnuo i rekao zlobnim glasom: „ Ostavi me na miru!.....sada mi ne treba! „ Još nije ni bila na vrhu stepenica; video sam je samo do pojasa. Kada je čula moje reči, nije se ni pomakla; samo je ruka, koja je držala šoljicu, zadrhtala. Gledala me je uplašeno, svetlost u očima je umirala. Od stida mi je krv udarila u obraze, pošao sam prema njoj brzim korakom. „ Daj, majko! „
Bio je dan; svetlosti više nije bilo u njenim očima, niti osmeha na njenim usnama. Popio sam kafu i tešio sam se: „Večeras ću joj reći onu reč, onu ljubaznu reč koju je očekivala njena ljubav...“
Nisam joj rekao ni uveče, ni drugog dana, pa ni na rastanku...
Tri ili četiri godine kasnije, u tuđini, tuđa žena donela mi je kafu u sobu. Pretrnuo sam tada, zabolelo me je u srcu tako silno da mi je došlo da vrisnem od bola. Jer srce je pravedan sudija i ne zna za sitnice...

1 коментар:

  1. Анониман21/3/12 21:28

    "Srce je pravedan sudija i ne zna sa sitnice" ali zna koliko je bolno kajanje i zna sta je milost i oprastanje. Jer iz sca dolazi ljubav, a ona je veca od svakoga greha. Taj greh je verovatno oprosten i od Boga i od uvredjene osobe. Pitanje je sudimo li mi sami sebi i nakon njihovog oprastanja ili je bol upozoenje za ubuduce?

    ОдговориИзбриши

Prokomentarišite post.

Популарни постови

Posebni trenutci

Судоку загонетке

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

komentari

Get Recent Comments Widget