Priče o životu 6

Dva anđela putujući, zaustavila su se kod bogate porodice da prenoće. Porodica je bila bezobzirna i nije udovoljila njihovoj želji, da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste, smestili su ih u malu sobu u hladnom podrumu.
Kada su raspremali krevete, stariji anđeo je video rupu u zidu i popravio je. Tada ga je mladi anđeo pitao, zašto je popravio rupu. Stariji anđeo je odgovorio: „Stvari nisu uvek takve kakvim se čine“.
Sledeće noći su anđeli došli u vrlo siromašnu kuću. Ljubazan domaćin i njegova žena su sa njima podelili svoju večeru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu i da se dobro naspavaju i odmore.
Kada se Sunce probudilo sledećeg jutra, anđeli su zatekli domaćina i njegovu ženu u suzama.
Njihova jedina krava, čije mleko je bilo njihov jedini izvor prihoda,  je ležala mrtva na njivi.
Mladi anđeo je bio istinski besan i pitao je starijeg, kako je mogao to da dozvoli. „Prvi domaćin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domaćin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio čak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava umre.“
Drugi anđeo je opet odgovorio: „Stvari nisu uvek takve kakvim se čine. Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domaćin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan da deli svoje bogastvo, ja sam popravio rupu zato da ne moze više da nađe to zlato. Prošle noći, kada smo spavali u domaćinovom krevetu, anđeo smrti je došao po njegovu ženu. Dao sam mu kravu umesto nje.“
Stvari nisu uvek takve kakvim se čine.