Poučne priče 16

Savršeno srce

Jednoga dana mladic je stajao u sredistu grada razmisljajuci kako on ima najlepse srce u celoj dolini. Prosla je velika povorka i svi su oni priznali kako je njegovo srce savrseno.
Nije bilo crtice ni zareza u njemu. Da, svi su se oni uistinu slozili da je njegovo srce najlepse koje su ikad videli. Mladic je bio jako ponosan i jos se vise i glasnije hvalio svojim prelepim srcem.

Iznenada, jedan stari covek pojavio se ispred povorke i rekao:
„Zasto tvoje srce nije priblizno lepo kao moje?”
Povorka i mladic pogledali su u to starcevo srce.
Udaralo je snazno, ali prepuno oziljaka, bilo je mesta gde su komadici bili premesteni i onih koji su bili stavljeni, ali nisu potpuno odgovarali i bilo je nekoliko ostecenih strana(ivica). Ustvari, bilo je puno mesta gde su celi komadi nedostajali.

Narod je zapoceo - kako moze reci da mu je srce lepse nego sto on misli? Mladic je pogledao u starcevo srce i video njegovo stanje, i nasmejao se. „Mora da se salis, rekao je. Uporedi svoje srce s mojim, moje je savrseno a tvoje je prepuno oziljaka i suza.

”Da, rekao je starac, tvoje izgleda savrseno ali nikad se ne bih menjao s tobom.

Vidis, svaki oziljak predstavlja osobu kojoj sam dao svoje ljubavi - izvadim komadic srca i dam je toj osobi, i cesto mi ta osoba uzvrati deo od svog srca koje se uklapa u prazni deo mog srca, ali buduci da delovi nisu jednaki, ja imam nekih grubih zavrsetaka koje delim, jer me podsecaju na ljubav koju delimo.

Ponekad dam delove srca, ali mi osobe ne vrate svoj komadic srca. To su ti prazni delovi - davanje ljubavi je rizikovanje.

Ovi oziljci su bolni, otvoreni su, podsecaju me na ljubav koju dadoh ljudima takodje, i nadam se da se oni mogu vratiti jednog dana i popuniti prazne prostore na koje cekam."

Poučne priče 15

Genijalac (istinita prica) 

"Opišite kako se može izmeriti visina nebodera obicnim barometrom" -
bilo je pitanje na nekom ispitu iz fizike na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Jedan od studenata je odgovorio: "Oko vrha barometra zavežete kraj podužeg kanapa i polako spustite barometar sa krova nebodera sve dok barometar ne dodirne tlo. Dužina kanapa uvežana za dužinu barometra je, u stvari, visina nebodera".
Ovaj poprilicno orginalni odgovor je do te mere iznervirao profesora,
da je student pao na ispitu i bio iskljucen iz slušanja fizike na ovom univerzitetu.
Student se pozvao na svoja osnovna prava sa obrazloženjem daje njegov odgovor neoborivo korektan, tako da je univerzitet imenovao posebnu nezavisnu komisiju koja je trebalo da oceni ovaj slucaj.
Predsednik komisije je odlucio da je odgovor zaista bio tacan, ali da nije relevantan kao dokaz poznavanja materije, u ovom slucaju fizike.
Da bi rešili pat situaciju, odluceno je da student može da istupi pred specijalnu komisiju i da ima šest minuta da da usmeni odgovor na ovo pitanje, kako bi pokazao da poznaje osnovne principe fizike.
Pet minuta je student sedeo razmišljajuci i ne progovarajuci ni rec.
Predsednik komisije ga je upozorio da vreme istice i da ima još samo jedan minut da da odgovor na postavljeno pitanje. Na to je student odgovorio kako ima nekoliko izrazito relevantnih odgovora, ali da ne može da se odluci koji bi da da kao konacan odgovor. Još jednom mu je savetovano da požuri, posle cega je student odgovorio kako sledi:
- Kao prvo, mogli bi da ponesemo barometar na vrh nebodera, bacimo ga sa ivice i izmerimo vreme koje mu treba da dotakne tlo.
Visina nebodera bi u tom slucaju bila H = 0,5g*t2. Jedino što bi se barometar u tom slucaju razbio.
- Ili, u slucaju da sija sunce, mogli bi da izmerimo dužinu barometra, izmeriti visinu njegove senke, zatim izmeriti visinu senke nebodera i proporcionalnom aritmetikom izracunamo visinu nebodera.
- Ako baš želite da budete naucni na visokom nivou, mogli bi zavezati kraci kanap na kraj barometra, i pustiti ga da se klati kao klatno, najpre na tlu, a onda na vrhu nebodera. Visina odgovara odstupanju gravitacione sile koja deluje na tako napravljeno klatno, T = 2p2*(l/g).
- Cetvrto rešenje, a u slucaju da neboder ima stepenice za nuždu, bilo bi i najjednostavnije: svaki sprat stepeništa izmeriti u dužinama barometra i na vrhu samo sabrati tako izmerene dužine.
- A ako želite jedno dosadno i ortodoksno rešenje, što ja pretpostavaljam da vi ocekujete, mogli bi da iskoristite barometar da izmerite vazdušni pritisak na tlu, zatim na krovu, i razliku u milibarima iskoristite za izracunavanje visine zgrade.
- Elem, kako nas stalno podsticete da vežbamo nezavisnost razuma u primeni naucnih metoda, mislim da bi najjednostavnije bilo pokucati na vrata domara u tom neboderu i reci mu: "Dacu vam svoj novi
barometar ako kažete koliko je visoka ova zgrada oko koje se vi brinete". 

Ne treba ni pominjati da je student položio ispit, a posle je bio prvi Danac koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

Glavom i bradom Nils Bohr.