Kad bih ponovo mogla proživeti život
Otišla bih u krevet kad bih bila bolesna, umesto pretvaranja da će se svet prestati okretati ako ne budem prisutna.
Zapalila bih ružičastu sveću napravljenu poput ruže pre nego što se otopi u skladištu.
Manje bih pričala i više slušala.
Pozvala bih prijatelje na večeru čak i ako je tepih umrljan ili je kauč izbledeo.
Pojela bih kokice u "dobroj" dnevnoj sobi i manje bih brinula o nečistoći ako moji požele zapaliti vatru u kaminu.
Odvojila bih vreme za slušanje moga dede i lutanju kroz njegovu mladost.
Preuzela bih više odgovornosti koje je nosio moj muž.
Ne bih nikad insistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred letnjeg dana jer je moja kosa taman isfrizirana i uređena.
Sela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave).
Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a više promatrajući život.
Ne bih nikada kupila nešto samo zato što je to praktično, što se neće videti mrlje ili zato što ima doživotnu garanciju.
Umesto što sam želela da što pre prođe devet meseci trudnoće, cenila bih svaki trenutak i shvatila da je čarolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju čuda života.
Kad bi me deca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: "Kasnije. Sada operi ruke pre ručka." Bilo bi puno više - Volim te, umesto - Žao mi je.
Najviše bih, kada bih imala drugu priliku za život, cenila svaki minut, gledala ga i zaista videla i nikad se ne bih osvrtala.
Prestanimo se znojiti zbog malih stvari. Prestanimo brinuti o tome ko nas ne voli, ko ima više ili ko šta radi. Umesto toga, počnimo ceniti odnose koje imamo s onima koji nas vole.
Razmišljajmo o tome čime nas je Bog blagoslovio. I šta činimo svaki dan da poboljšamo sebe umno, fizički i emocionalno.
Nadam se da svi imate blagoslovljen dan.
Erma Louise (Harris) Bombeck
(21. 02. 1927. - 22. 04. 1996.)
Otišla bih u krevet kad bih bila bolesna, umesto pretvaranja da će se svet prestati okretati ako ne budem prisutna.
Zapalila bih ružičastu sveću napravljenu poput ruže pre nego što se otopi u skladištu.
Manje bih pričala i više slušala.
Pozvala bih prijatelje na večeru čak i ako je tepih umrljan ili je kauč izbledeo.
Pojela bih kokice u "dobroj" dnevnoj sobi i manje bih brinula o nečistoći ako moji požele zapaliti vatru u kaminu.
Odvojila bih vreme za slušanje moga dede i lutanju kroz njegovu mladost.
Preuzela bih više odgovornosti koje je nosio moj muž.
Ne bih nikad insistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred letnjeg dana jer je moja kosa taman isfrizirana i uređena.
Sela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave).
Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a više promatrajući život.
Ne bih nikada kupila nešto samo zato što je to praktično, što se neće videti mrlje ili zato što ima doživotnu garanciju.
Umesto što sam želela da što pre prođe devet meseci trudnoće, cenila bih svaki trenutak i shvatila da je čarolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju čuda života.
Kad bi me deca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: "Kasnije. Sada operi ruke pre ručka." Bilo bi puno više - Volim te, umesto - Žao mi je.
Najviše bih, kada bih imala drugu priliku za život, cenila svaki minut, gledala ga i zaista videla i nikad se ne bih osvrtala.
Prestanimo se znojiti zbog malih stvari. Prestanimo brinuti o tome ko nas ne voli, ko ima više ili ko šta radi. Umesto toga, počnimo ceniti odnose koje imamo s onima koji nas vole.
Razmišljajmo o tome čime nas je Bog blagoslovio. I šta činimo svaki dan da poboljšamo sebe umno, fizički i emocionalno.
Nadam se da svi imate blagoslovljen dan.
Erma Louise (Harris) Bombeck
(21. 02. 1927. - 22. 04. 1996.)
Нема коментара:
Постави коментар
Prokomentarišite post.