DRVO
Bili su vrlo mlad bračni par, tek par meseci u braku. No, čak i za to malo vremena mogli su da shvate da brak i nije baš ono kako su ga sebi ranije predstavljali.
U suštini, nije da se više nisu voleli; naprotiv, obadvoje su još uvek osećali jako silne emocije jedno prema drugome. Ali su ih sve ređe iskazivali.
A ranije!! Samo do pre par meseci, kao da su se takmičili ko će prvi reći „Volim te“. Ili ko će to više puta reći u jednom danu. Ili ko će to da dokaže na interesantniji i originalniji način. I, nije padalo teško, niti im je moglo dosaditi. Činili su to iskreno i sa ljubavlju; pružalo im je neopisivo zadovoljstvo da svoja osećanja pokažu jedno drugome.
I u jednom trenu kao da se sve iz korena promeni. Do te mere su bili napeti u poslednje vreme, da su i najmanji događaj ili najbezazlenija reč bili dovoljan povod da se ozbiljno posvađaju i izvređaju.
Već sasvim očajni i istrošeni od novonastale situacije, jedno veče odlučiše da sednu i porazgovaraju o svemu. I, ako je moguće, da pokušaju da nađu neko rešenje, koje će biti na obostranu korist.
Nijedno od njih dvoje nije htelo razvod, ali su istovremeno bili i svesni da je nemoguće živjeti takvim životom. Bilo im je sve jasno, ali nisu nalazili reči da to i iskažu. Dugo su sedeli tako ćuteći jedno naspram drugog, razdirani iznutra protivurečnim osećanjima i mislima, pitajući se neprestano, šta bi bilo najbolje rešenje.
I odjednom muž poskoči:
- „Palo mi je nešto na pamet!“ – reče sa neskrivenim zanosom u glasu. „Hajde da zasadimo jedno drvo u bašti i to neka bude ‘Naše drvo‘!! Ako kroz sledeća tri meseca drvo uvene – mi ćemo se razvesti. Ali ako se primi i počne da raste i da se razvija – nikada više nećemo sebi dozvoliti nijednu misao o razvodu. A za to vreme, možemo da spavamo i u odvojenim sobama.“
„I šta misliš, jesi li ZA?“ – upita je nesigurno i uperi u nju pogled prepun očekivanja.
U prvi tren ženi se to učinilo kao prilično čudna i suluda ideja – da im budućnost braka zavisi od nekakvog drveta. Ali kad je pak malo razmislila o bezizlaznosti njihove situacije – na kraju pristade.
Sledećeg jutra odoše zajedno do obližnjeg rasadnika i kupiše jedno omanje drvo. Dođoše kući, izabraše pogodno mesto u bašti i međusobno se pomažući – posadiše ga.
Prošlo je oko mesec dana od toga dana.
Jedne noći su se sudarili, u tami njihove bašte. U pogledima im se isprva videlo čuđenje, da bi se zatim pretvorilo u radostan sjaj.
Oboje su u rukama imali po kantu vode.
Svake su noći išli da zaliju drvo…
Bili su vrlo mlad bračni par, tek par meseci u braku. No, čak i za to malo vremena mogli su da shvate da brak i nije baš ono kako su ga sebi ranije predstavljali.
U suštini, nije da se više nisu voleli; naprotiv, obadvoje su još uvek osećali jako silne emocije jedno prema drugome. Ali su ih sve ređe iskazivali.
A ranije!! Samo do pre par meseci, kao da su se takmičili ko će prvi reći „Volim te“. Ili ko će to više puta reći u jednom danu. Ili ko će to da dokaže na interesantniji i originalniji način. I, nije padalo teško, niti im je moglo dosaditi. Činili su to iskreno i sa ljubavlju; pružalo im je neopisivo zadovoljstvo da svoja osećanja pokažu jedno drugome.
I u jednom trenu kao da se sve iz korena promeni. Do te mere su bili napeti u poslednje vreme, da su i najmanji događaj ili najbezazlenija reč bili dovoljan povod da se ozbiljno posvađaju i izvređaju.
Već sasvim očajni i istrošeni od novonastale situacije, jedno veče odlučiše da sednu i porazgovaraju o svemu. I, ako je moguće, da pokušaju da nađu neko rešenje, koje će biti na obostranu korist.
Nijedno od njih dvoje nije htelo razvod, ali su istovremeno bili i svesni da je nemoguće živjeti takvim životom. Bilo im je sve jasno, ali nisu nalazili reči da to i iskažu. Dugo su sedeli tako ćuteći jedno naspram drugog, razdirani iznutra protivurečnim osećanjima i mislima, pitajući se neprestano, šta bi bilo najbolje rešenje.
I odjednom muž poskoči:
- „Palo mi je nešto na pamet!“ – reče sa neskrivenim zanosom u glasu. „Hajde da zasadimo jedno drvo u bašti i to neka bude ‘Naše drvo‘!! Ako kroz sledeća tri meseca drvo uvene – mi ćemo se razvesti. Ali ako se primi i počne da raste i da se razvija – nikada više nećemo sebi dozvoliti nijednu misao o razvodu. A za to vreme, možemo da spavamo i u odvojenim sobama.“
„I šta misliš, jesi li ZA?“ – upita je nesigurno i uperi u nju pogled prepun očekivanja.
U prvi tren ženi se to učinilo kao prilično čudna i suluda ideja – da im budućnost braka zavisi od nekakvog drveta. Ali kad je pak malo razmislila o bezizlaznosti njihove situacije – na kraju pristade.
Sledećeg jutra odoše zajedno do obližnjeg rasadnika i kupiše jedno omanje drvo. Dođoše kući, izabraše pogodno mesto u bašti i međusobno se pomažući – posadiše ga.
Prošlo je oko mesec dana od toga dana.
Jedne noći su se sudarili, u tami njihove bašte. U pogledima im se isprva videlo čuđenje, da bi se zatim pretvorilo u radostan sjaj.
Oboje su u rukama imali po kantu vode.
Svake su noći išli da zaliju drvo…
Нема коментара:
Постави коментар
Prokomentarišite post.