Priče o životu 10

Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite nešto. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča šta se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza na drugoga i reče:
" Ovome je ime Uspeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi mužu i zajedno odlučite kojeg biste od nas 3 pozvali unutra."
Žena se vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presrećan reče:
" Super! Pozovi Bogatstvo da svim i svačim napuni našu kuću!"
Žena pak nije bila zadovoljna njegovim predlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova kći i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savet njihove kćeri, muž je rekao ženi:
" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "
Žena je pošla i upitala:
" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sedela u svojim invalidskim kolicima i zajedno sa njima se odvezla u kuću.
Druga dva starca su krenula za njom.
Iznenađena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspeh, kada je ona pozvala samo Ljubav?
Starci su u jedan glas odgovorili:
" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspeh, druga dva bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gde god Ona ide, nas dvoje je sledimo !"
Tamo gde ima Ljubavi, tamo uvek dolaze Bogatstvo i Uspeh.

Priče o životu 9

Indijska narodna priča

Nekada davno sva ljudska bića bila su bogovi, ali su tako zloupotrebili to svoje božanstvo da je vrhovni bog Brama odlučio da im ga oduzme i sakrije ga tamo gde ga nikad neće naći. Ali, pitanje je bilo gde sakriti njihovo božanstvo. Zato je Brama sazvao savet bogova da bi mu oni pomogli da odluči.
"Hajde da ga zakopamo duboko u zemlju", rekoše bogovi.
Brama odgovori:
"Ne, to ne valja jer ljudi će kopati zemlju i naći će ga."
Onda bogovi predložiše:
"Da ga potopimo u najdublji okean?"
Brama se nije složio:
"Ne, ni tamo", reče, "jer će oni naučiti da zarone u okean i naći će ga."
Bogovi će na to:
"A da ga odnesemo na vrh najviše planine i tamo sakrijemo."
Ali, Brama je i ovoga puta odgovorio:
"Ne, ni to nije dobro jer će se vremenom popeti na svaku planinu i opet će preuzeti svoje božanstvo."
Onda bogovi odustaše i rekoše:
"Ne znamo gde da ga sakrijemo pošto, izgleda ni na zemlji ni u moru nema mesta do kog ljudska bića neće stići."
Brama je dugo razmišljao, a onda je rekao:
"Evo šta ćemo. Sakrićemo njihovo božanstvo u najdublji deo njihovog sopstvenog bića jer ljudi se nikad neće setiti da ga tu traže."
Svi su se bogovi složili da je to savršeno skrovište, te tako učiniše. I od tog vremena ljudi su prošli zemlju uzduž i popreko, kopali, ronili, peli se i istraživali tražeći nešto što je već bilo u njima.

Priče o životu 8

Jedan dečkić je upitao svoju majku: "Zasto plačeš?"
"Zato što sam žena" - odgovorila mu je.
"Ne razumem" - rekao je dečak.
Mama ga je samo zagrlila i rekla: "Nikada i nećeš".

Kasnije je upitao oca: "Zašto mi se čini da mama plače bez ikakvog razloga?"
"Sve žene plaču bez ikakvog razloga" - bilo je jedino što je tata znao reći.
Dečačić je odrastao i postao muškarac, i još uvek se pitao zašto žene plaču.
Na posletku je nazvao Boga. Kad ga je dobio, upitao ga je:
"Bože, zašto se žene tako lako rasplaču?"

Bog odgovori:
"Kad sam stvarao ženu morala je biti posebna.
Dao sam joj ramena, dovoljno jaka da nose svu težinu ovoga sveta, a opet dovoljno nežna da mogu pružati utehu.
Dao sam joj unutrašnju snagu da podnese porod i odbijanje koje joj toliko puta stiže od njene dece.
Dao sam joj čvrstinu koja joj omogućuje da ide dalje kad svi drugi odustanu, i da se brine za svoju familiju za vreme bolesti i nevolje bez prigovora.
Dao sam joj osećajnost da voli svoju decu bez obzira na sve, čak i ako ju je njezino dete veoma povredilo. Dao sam joj snagu da nosi svoga muža kroz njegove greške i načinio je od njegovog rebra da bi štitila njegovo srce.
Dao sam joj mudrost da zna da dobar muž nikada ne bi povredio svoju ženu, ali povremeno testira njenu snagu i odlučnost da bude uz njega.
I napokon, dao joj je suzu da je isplače.
To je samo njeno na korišćenje kad god joj zatreba.

Priče o životu 7

U svojim mladim danima jedan orao je dopao u ruke nekog opakog mladića, koji mu je ovio tanak lanac oko noge i privezao ga za pećinu.
Kako je siromašni kralj ptica udarao krilima, kako je nastojao, bolje rečeno pokušavao da se oslobodi, ali uzalud!
Konačno od beznadne borbe, koja je trajala niz godina, već se umorio i užasna svest da se nalazi u ropstvu, sasvim je njime zavladala. Jednog dana se nekako prekine jedna karika na lancu, ali to siroti orao nije primetio. Sedeo je zguren još kroz više nedelja, mutnih očiju; pred njim je svod nebeski, srce puno želje za slobodom, u krilima mu snaga - sve uzalud, jer on za to ne zna.
O, da je samo jedan korak načinio.
Da je samo još jednom pokušao.
Da je zamahnuo krilom.
Da tako brzo nije izgubio nadu!!!